Религије Константиновог царства

Religions of the Constantinian Empire, Mark Edwards, 376 Pages, Oxford University Press, November 19, 2015

Религије Константиновог царства пружају синоптички преглед Константиновог односа према свим култним и теолошким традицијама Царства током периода од његовог преузимања власти на западу 306. године до краја његове владавине као аутократе и истока и запада 337. године. Подељен на три дела, први разматра напоре хришћана да изграде сопствену философију и сопствене обрасце философског живота, насупрот платонизму. Други прикупља доказе опстанка, варијација или пропадања у верским праксама које никада нису биле обавезне по римском праву. „Религијски плуралитет“ другог одељка обухвата оне култове које Фирмик Матерн (римски латински писац и астролог) представља као демонске бурлеске светих тајни. У трећем се разматрају промене, како унутар цркве, тако и у јавној сфери, које су неоспорно подстакнуте доласком хришћанског монарха. У овом одељку о „хришћанској полифонији“, Марк Едвардс зналачки прелази са овог намерног окамењеног јудаизма до дубоке промене у односима између цркве и грађанског култа која је уследила након царевог избора новог божанског заштитника.

Материјал у првом одељку биће најпознатији историчару филозофије, онај другог историчару религије, а трећи теологу. Сва три одељка помињу факторе као што су прогон под Диоклецијаном, такозвани 'Милански едикт', накнадно Константиново законодавство и сазивање сабора у Никеји. Едвардс, међутим, не тврди да су религиозне и филозофске иновације овог периода биле само нуспроизводи политичке револуције; заиста, он често истиче да је хришћанство било револуционарније у својим очекивањима него што је било који суверен могао да приушти да буде у својим делима. Ова ауторитативна студија пружа свеобухватан референтни рад за оне који проучавају црквени и теолошки развој и контроверзе у четвртом веку.

О аутору

Марк Едвардс је професор раних хришћанских студија на Универзитету у Оксфорду. Његове публикације укључују Католичност и јерес у раној цркви (2009) и Јован кроз векове (2003).