Католичко просветитељство. Заборављена историја глобалног покрета

The Catholic Enlightenment. The Forgotten History of a Global Movement, Ulrich L. Lehner, 272 Pages, Oxford University Press, January 6, 2016

„Онај коме је потребан чин вере да би се разјаснио догађај који се може објаснити разумом је будала и недостојан разумне мисли." Ова реченица, коју је изговорио озлоглашени слободњак из 18. века Ђакомо Казанова, илуструје дубоко укорењену перцепцију религије, која је преовлађујућа данас као и пре стотинама година. Осећај иза наратива је да су католичка веровања била некомпатибилна са идеалима просветитељства. Католици су, тврде многи, сујеверни и традиционални, противници демократије и родне равноправности и непријатељски расположени према науци. Стога би могло бити изненађење сазнање да је и сам Казанова био католик. У Католичком просветитељству, Улрих Л. Ленер указује на такве личности као на представнике дуго занемарене нити реформски настројеног католицизма, који је ангажовао просветитељске идеале са толико жара и интелектуалне гравитације као и други. Њихова прича отвара нове путеве за разумевање начина на који вера и модерност могу да делују у нашем времену.

Ленер почиње две стотине година пре просветитељства, када је протестантска реформација уништила хегемонију коју је католицизам уживао вековима. За то време Католичка црква је спровела неколико реформи, као што су боље образовање свештеника, либералније идеје о улози жена и нагласак на људској слободи као критичној особини теологије. Ови поступци формирали су темељ просветитељског веровања у слободу појединца. Док су дивови попут Спинозе, Лока и Волтера постали неки од најутицајнијих гласова тог времена, католички просветитељи су били одмах уз њих. Они су осудили фанатизам, сујеверје и предрасуде као непомирљиве са програмом просветитељства.

Године 1789, Француска револуција је задала разоран ударац њиховој ствари, разочаравши многе католике против идеје модернизације. Папе су акумулирале све више моћи и католичко просветитељство је угашено. Тек на Другом ватиканском концилу 1962. године поново ће се покренути питања компатибилности католицизма са модерношћу.

Улрих Л. Ленер прича, по први пут, заборављену причу о овим реформаторским католицима. Како папа Фрања још више помера границе католицизма, а католици се поново боре са овим питањима, ова књига ће се показати као обавезна лектира.

О аутору

Улрих Л. Ленер је професор историје религије на Универзитету Маркет у Милвокију. Члан је Европске академије наука и уметности, добио је награде и стипендије Института за напредне студије Принстона, Института за напредне студије Нотр Дам, фондације Ерхарт, немачке Хумболт фондације и Фондације Карл Фридрих фон Сименс. Награђивани је аутор неколико научних радова о раној модерној и модерној историји религије.