The Theological Anthropology of Eustathius of Antioch, Sophie Cartwright, 294 Pages, Oxford University Press, October 1, 2015
Ова ауторитативна студија истражује теолошку антропологију Јевстатија Антиохијског, нудећи увид у једног од најважнијих мислилаца ране аријанске контроверзе. Софија Картрајт поставља Јевстатијеву мисао у односу на рану 'аријанску' контроверзу, Константинову револуцију, теолошка наслеђа Иринеја и Оригена и традицију филозофских коментара. Она такође лоцира Јевстатија унутар његовог историјског контекста и пружа детаљан преглед извора за његов сложени и фрагментирани корпус.
Јевстатијева антропологија је дужна традицији коју је обликовала Иринејева теологија, која је већ била у разговору са Оригеном. Др Картрајт сугерише да је Оригенова сопствена мисао била дужна Иринеју, али да је имао радикално другачију космологију; ово је обликовало накнадни ангажман са оба мислиоца. Јевстатијева теологија оваплоћења ослања се на Иринеја, у супротности са оним што он доживљава као оригенистичку и платонистичку антропологију коју, у својим антиаријанским делима, повезује са Јевсевијем из Цезареје. Међутим, Оригену дугује своју доктрину о Христовој људској души и, последично, своју ширу психологију. Он ставља човечанство на велику дистанцу од Бога и настоји да човечанству да аутономну вредност, посебно у свом говору о Божјој слици. Ово представља једно логично преговарање о одбацивању Оригеновог вечног интелигибилног света. Јевстатијева раздвојена христологија нуди слику Христа као савршеног људског бића која одражава Иринејеву типологију Адам-Христос, уобличену оригеновским говором о Христовој људској души и прожету оштром свешћу о понору између Бога и човечанства. Он нуди доктрину о наслеђеној грешности као алтернативу Оригеновој доктрини о паду и гледа на телесно есхатолошко царство којим влада људски Христос; ова есхатологија вероватно одражава незадовољство Константинове улоге у цркви.
О ауторки
Софи Картврајт је постдокторски истраживач на Хејтроп колеџу у Лондону.
Нема коментара:
Постави коментар