Неупитна светост. Канонизација и порекло папске непогрешивости у средњовековној цркви

Certain Sainthood. Canonization and the Origins of Papal Infallibility in the Medieval Church, Donald S. Prudlo, 232 Pages, Cornell University Press, March 21, 2016

Доктрина о папској непогрешивости је централно начело римокатолицизма, а ипак је често погрешно схватају и католици и некатолици. Већи део данашње теолошке дискусије указује на дефиницију папске непогрешивости дату на Другом ватиканском сабору 1870. године, али порекло дебате је много старије од тога. У књизи Неупитна светост, Доналд С. Прудло ову историју прати уназад до средњег века, до времена када се Рим борио да прошири границе папске власти над западним хришћанством. Заиста, како он показује, сам појам папске непогрешивости израстао је из дебата о папином овлашћењу да канонизује свеце.

Прудлова прича почиње у дванаестом и тринаестом веку када је Рим био све више усмерен на борбу против јереси. У том циљу папство је затражило подршку младих просјачких редова, посебно доминиканаца и фрањеваца. Као што Прудло показује, кључна тема у борби папства са јереси била је контрола канонизације: јеретичке групе не само да су се противиле канонизацији одређених светаца, већ су оспоравале концепт светости уопште. Тиме су напали корене папске власти. На крају, уз просјачку подршку, сам чин изазивања папски проглашеног свеца сматран је као јерес.

Неупитна светост се ослања на увиде нове генерације учења која интегрише и живу религију и интелектуалну историју у проучавање теологије и канонског права. Резултат је дело које ће фасцинирати научнике и студенте црквене историје, као и ширу јавност заинтересовану за еволуцију једне од најважнијих светских верских институција.

О аутору

Доналд С. Прудло је ванредни професор историје на Државном универзитету Џексонвил. Аутор је књиге Инквизитор мученик. Живот и лулт Петра из Вероне (†1252) и уредник књиге Порекло, развој и појашњење средњовековних религиозних просјачких редова.