Песма изгнанства. Трајна мистерија псалма 137

Song of Exile. The Enduring Mystery of Psalm 137, David W. Stowe, 232 Pages, Oxford University Press, April 1, 2016


Псалам 137 (у Библији на српском ово је псалам 136) који се често помиње и често се музицира – који почиње „На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона.“ – постао је нешто попут културног пробног камена за музику и хришћанство широм атлантског света. Био је то врхунски сингл више од једном у 20. веку, од Дона Меклина застрашујуће англо-америчке фолк обраде до Вест Индијан диско микса Бони М-а. У Песми изгнанства, Дејвид Стоу користи широк, интердисциплинарни приступ који комбинује личне интервјуе, историјски преглед и текстуалну анализу како би показао трајно место псалма у популарној култури.

Реченица која почиње Псалам 137 – један од најлирскијих у хебрејској Библији – користи се од свог настанка да изазове тугу и протест прогнаних, расељених или маргинализованих заједница. Упркос популарности псалма, мало је писано о његовој рецепцији током више од 2500 година од вавилонског изгнанства. Стоу лоцира његову употребу у америчкој револуцији и покрету за грађанска права, а на међународном нивоу од стране антиколонијалних јамајчанских растафарија и имигранта из Ирске, Кореје и Кубе. Проучава музичке референце у распону од Река Вавилонских Мелодијанса до партитуре у казахстанском филму Тулпан.

Стоу закључује истражујући присуство и одсуство у модерној култури често занемарених завршних речи: „блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен“. Обично избачене из литургије и заборављене од стране научника, Стоу сматра да ове речи одјекују у савременим појавама геноцида и етничког чишћења, и уопштеније у култури освете која је постојала у Северној Америци од најранијих сукоба са Индијанцима.

На основу бројних интервјуа са музичарима, теолозима и писцима, Стоу реконструише богату и разнолику историју рецепције овог широко коришћеног, али тајанственог текста.

О аутору

Дејвид В. Стоу предаје енглески језик и религиологију на Државном универзитету у Мичигену, где је привремени председавајући Катедре за енглески језик. Његова најновија књига је Без симпатије за ђавола. Хришћанска поп музика и трансформација америчког евангелизма. Његова претходна књига, Како сладак звук. Музика у духовним животима Американаца, освојила је награду Димс Тејлор од Америчког друштва композитора, аутора и издавача.

Нема коментара:

Постави коментар