Place / No-Place in Urban Asian Religiosity, Edited by: Joanne Punzo Waghorne, 229 Pages, Springer, May 31, 2016
Ова књига говори о брзом темпу урбанизације Азије, са посебним фокусом на нове просторе које ствара свакодневна религиозност и за њу. Есеји у овом издању – који покривају теме од глобалних метропола Сингапура, Бангалора, Сеула, Пекинга и Хонг Конга до регионалних центара Гвалиор, Пуне, Џахазпур и места попут планине Вуданг – детаљно истражују просторе које су створиле нове или променљиве верске организације које се крећу од свесних до суседских. Дефиниција „просторних аспеката“ укључује директне пројекте стварања места, као што је изградња нових верских објеката – храмова, сала и других места за састанке, као и мање опипљиве верске подухвате као што је производња нових „менталних простора“ на које потичу духовни вође, или прелазак са terra firma на чудно бетонско шумење сајбер простора.
Имајући ово на уму, истражује како различите и замагљене, отворене и омеђене заједнице стварају и учествују у различитим праксама док се намерно ангажују или одвајају од физичких пејзажа/градских пејзажа. Истиче како се кроз ове верске организације, промене класних и родних конфигурација, текуће политичке и економске трансформације настављају као значајни фактори који обликују и утичу на животе азијских градова. Поред тога, књига иде даље истражујући нова и често горка „побољшања” као што су метро железничке линије, нови национални аутопутеви, широко распрострањени приступ интернету, која уништавају – и буквално и фигуративно – верска места и присиљавају на пресељења и прилагођавања која су често иновативна и неочекивана.
Штавише, ова књига истражује лична искуства у оквиру специфичности одабраних верских организација и начина на који субјекти тумаче или активно конструишу урбане просторе. Есеји показују, кроз етнографски и историјски утемељене студије случаја, различите начине на које новонастајуће верске заједнице или верске институције разумеју, вреднују, комуницирају са, или настоје да игноришу екстремну урбанизацију и брзо променљива изграђена окружења.
О ауторки
Џоан Вагхорне ради у савременим теоријским правцима у проучавању религије, посебно на питањима новонасталих религијских/духовних организација, пракси и саморазумевања у садашњој ери масовне комуникације, урбанизације и глобализације. Просторна теорија, космополитизам, концепти јавне сфере, светски системи и визуелне студије информишу њен интердисциплинарни приступ који ради на интеграцији са својим коренима у историји религија и феноменологији.
Њене бриге укључују ревизију светских религија/компаративне религије у постколонијалној/постмодерној ери. Њене публикације контекстуализују ова питања у савременој урбаној Индији и у Сингапуру, и у хиндуистичкој дијаспори. Стипендије Националне задужбине за хуманистичке науке Фулбрајт и Америчког института за индијске студије подржале су њен теренски рад у Индији. Недавно је била сарадник Фулбрајт-Хејз Факултета за истраживање у иностранству и гостујући виши научни сарадник на Азијском истраживачком институту (кластер глобализације и религије), Националног универзитета Сингапура, истраживач гуруа, бакти и њихових међународних организација из Сингапура.
Нема коментара:
Постави коментар