Фундаментализам, прикупљање средстава и трансформација Конвенције јужних баптиста, 1919-1925

Fundamentalism, Fundraising, and the Transformation of the Southern Baptist Convention, 1919-1925, Andrew Christopher Smith, 249 Pages, University of Tennessee Press, April 22, 2016

Научници и новинари су посветили значајну пажњу савременим фундаменталистичким тенденцијама јужног протестантизма. Међутим, многе студије занемарују да размотре како су фундаменталистичке контроверзе које су узбуркале баптисте и презвитеријанце на северу током 1920-их утицале на раскол Јужне баптистичке конвенције 1970–2000.

Фундаментализам, прикупљање средстава и трансформација Конвенције јужних баптиста, 1919-1925 истражује обим и карактер интеракције између јужних баптиста и раног фундаментализма током касних 1910-их и раних 1920-их. Фокусирајући се ближе на Конвенцију јужних баптиста, Ендру Кристофер Смит истражује интеракцију између северног фундаменталистичког покрета и јужне религије током тог доба. Иако се научници слажу да фундаментализам није пореклом са југа, ниједна књига до сада није разматрала ефекте фундаменталистичког покрета и како је утицао на јужне протестантске деноминацијске организације, независно од јужњачког одбацивања интерденоминационих евангелистичких и образовних институција које спонзоришу фундаменталисти. Смит предлаже да су фундаменталистичке идеје, које су се задржале у атмосфери југа након што су се тамо прошириле кроз гласине из друге руке, националне верске периодике и секуларну штампу, вероватно утицале на саморазумевање јужних баптиста током овог критичног периода.

Испитујући документарне доказе, Смит објашњава да су после Првог светског рата јужни баптисти ишли ка бирократизацији. „Кампања од седамдесет и пет милиона“, акција прикупљања средстава и изградње организације коју је Конвенција одобрила 1919. године, била је деноминацијски покрет кроз који је дошло до селективног присвајања фундаменталистичких идеја. Истражујући узајамно дејство јужњачких баптистичких тврдњи и северних фундаменталистичких правила, Смит попуњава празнину у научном испитивању баптистичке историје раног двадесетог века.

О аутору

Ендру Смит је доцент за религију и директор Центра за баптистичке студије на Универзитету Карсон-Њумен.