Мексички егзодус. Емигранти, изгнаници и избеглице из Кристеро рата

Mexican Exodus. Emigrants, Exiles, and Refugees of the Cristero War, Julia G. Young, 288 Pages, Oxford University Press, July 30, 2015

У лето 1926. године, војска мексичких католика покренула је рат против владе. Подижући заставе Христа Краља и Богородице Гвадалупске, опремили су се не само пушкама, већ и шкапуларима, бројаницама, молитвама и верским визијама. Ови војници су се звали кристероси, а рат који су водили, а који је трајао до средине 1930-их, познат је као ла Кристијада, или Кристеро рат. Најинтензивније борбе су се догодиле у западно-централним државама Мексика, посебно у Халиску, Гванахуату и Мичоакану. Из тог разлога, научници су генерално посматрали рат као регионални догађај, иако са националним импликацијама. Ипак, у ствари, Кристеро рат је прешао границу са Сједињеним Државама, заједно са хиљадама мексичких емиграната, прогнаника и избеглица.

У Мексичком егзодусу, Џулија Јанг преобликује Кристеро рат као транснационални сукоб, користећи претходно неиспитане архивске материјале и из Мексика и из Сједињених Држава како би истражила раскршћа између мексичког Кристеро рата и мексичке миграције у Сједињене Државе током касних 1920-их. Она прати формирање, акције и идеологије Кристеро дијаспоре - мреже Мексиканаца широм Сједињених Држава који су подржавали католички устанак изван граница. Ове Кристерове присталице учествовале су у сукобу на различите начине: учествовале су у верским церемонијама и спектаклима, организовале политичке демонстрације и маршеве, формирале удружења и организације и сарађивале са верским и политичким вођама са обе стране границе. Неки од њих су чак покренули милитантне напоре који су укључивали шверц оружја, војно регрутовање, шпијунажу и оружане побуне на граници. Коначно, Кристеро дијаспора је имала за циљ да сруши мексичку антиклерикалну владу и реформише мексички устав из 1917. године. Иако група није била у стању да постигне своје политичке циљеве, Јанг тврди да су ови емигранти – и сам рат – имали дубок и трајан одјек за мексичке емигранте, утичући на формирање заједнице, политичке припадности и верску оданост током наредних деценија па све до данашњих дана.

О ауторки

Џулија Јанг  је доцент на катедри за историју на Католичком универзитету Америке.