Антропологија као памћење. Одговори Елијаса Канетија и Франца Бермана Штајнера на Шоа (Холокауст)

Anthropology As Memory: Elias Canetti's and Franz Baermann Steiner's Responses to the Shoah, Michael Mack, April 23, 2001

Овај есеј се нуди посебно као допринос односу између теолошких и књижевних списа о Холокаусту. Детаљан социолошки рад Франца Бермана Штајнера (1909–1952) – предавао је на Одсеку за социјалну антропологију на Оксфорду и развио социологију опасности која је снажно утицала на Мери Даглас, Т. В. Адорна, Ајрис Мардок, Х. Г. Адлера и Јулију Кристеву – у супротности је са Канетијевим шоком. Канетијев одговор на Холокауст представља, по речима Доминика Лакапреа, „глуму“ трауме: поређење Канетијевог „Masse und Macht“ и антрополошких текстова које користи ставља у први план његов суморни приказ човечанства.

Насупрот томе, Штајнер – у поређењу са Канетијем – ставља нагласак на „пробијање“ Холокауста, односно на превазилажење парализе трауме критичким размишљањем о вредностима које би могле да трансформишу оштећено друштво. Међутим, Канетијев приказ човечанства не може се у потпуности видети у Лакаприном појму „глуме“: јер кроз шок „глуме“, Канети ипак жели да доведе до „провођења“. Слично томе, упркос „провођењу“ шок и траума су драматизовани у Штајнеровој поезији и његовим афористичким списима. Штавише, Канети у својим афоризмима тематизира етички утицај на своју читалачку публику. Као одговор на Холокауст, оба писца износе теорију моћи: оно што Штајнер назива опасношћу, Канети напада као смрт. Штајнеров и Канетијев одговор на Холокауст састоји се у критици статичних начина мишљења, афирмацији 'метаморфозе' и деконцептуализованом разумевању света које повезује језичку флуидност са стално променљивим контекстима друштвеног и отелотвореног живота.

О аутору

Мајкл Мек је ванредни професор и стални научни сарадник на студијама енглеског језика и медицинским хуманистичким наукама на Универзитету Дарам.