Кохерентност теизма

The Coherence of Theism, Second Edition, Richard Swinburne, 320 Pages, Oxford University Press, May 5, 2016

Књига Ричарда Свинбурна Кохерентност теизма је сложена и детаљно аргументована одбрана једне верзије теизма, намењена аналитичким филозофима религије. За Свинбурна, кохерентност теизма значи да постоји верзија која не укључује логичке или метафизичке немогућности. Он критикује неке популарне верзије теизма међу хришћанским филозофима као некохерентне. Свинбурн не обрађује проблем зла, сматрајући га спољним за теизам, што рецензент оспорава, јер је препознавање зла и Божји однос према њему саставни део теизма. Књига започиње одбраном обичног значења речи у теолошком дискурсу, наглашавајући да су изјаве о Богу истините и односе се на стварно постојећу реалност.

Свинбурн истражује Божје атрибуте као што су свеприсутност, слобода и стварање, свемоћ, свезнање, савршена доброта, вечност и непроменљивост, неопходне особине, светост и достојност обожавања. Он дефинише Божју свеприсутност као способност да изазове ефекте на било ком месту основним деловањем и директним знањем о свему. Његов аргумент за кохерентност почива на томе да су све речи које користи „информативни дезигнатори“, што имплицира кохерентност свеприсутног духа. Када је реч о свезнању, Свинбурн предлаже нову формулацију: „За сваку истиниту тврдњу, Бог зна о њој да је истинита“, чиме се решава проблем Божјег знања о тврдњама које не може сам себи да формулише. Он такође нуди нову, комплексну дефиницију свемоћи која укључује Божје свезнање и рационално деловање.

За Свинбурна, Бог није ванвременски, већ вечан у времену, постојећи од тренутка до тренутка. Он прави разлику између топологије и метрике времена, сугеришући да периоди могу следити један за другим без метрике, што рецензент сматра тешко прихватљивим. Свинбурн такође тврди да Бог не може бити логички нужно биће, већ да је његово постојање онтолошки нужно, проистичући из урођене особине која узрокује Божје постојање. Једна од најзанимљивијих позиција је да је Бог и личан и форма, што је „истезање језика“ да би се изразило да је Бог више попут парадигми личности и форми, а не онога што их нема. Књига представља значајно достигнуће, али поставља питања о природи Свинбурнових аргумената, посебно о комбиновању кохерентних компоненти у кохерентну целину.

О аутору

Ричард Свинберн је предавао на многим универзитетима у Великој Британији и у разним страним земљама, и наставља да често држи предавања у иностранству од пензионисања. Од 1972. до 1984. године био је професор филозофије на Универзитету у Килу, након чега је био професор филозофије религије на Универзитету у Оксфорду. Написао је многе књиге и радове о многим областима филозофије, посебно филозофији религије, и члан је Британске академије.